Имобилизација је поступак којим се повређени део тела ставља у стање принудног мировања. У оквиру прве помоћи спроводи се привремена (транспортна) имобилизација. Њена сврха је спречити погоршање повреде и смањити бол током превоза до болнице. Индикације за имобилизацију су: прелом кости или сумња на прелом, већа рана или опекотина, смрзотина, змијски угриз и пригњечења екстремитета.
Средства за имобилизацију:
Медицинске екипе имају фабрички произведене удлаге, оковратнике(Шанцове крагне) и ваздушне јастуке за имобилизацију екстремитета и кичме. У недостатку фабричких средстава могу послужити дашчице, троугласта марама и други предмети који се могу наћи на лицу места (приручна средства) у зависности од сналажљивости особе која пружа прву помоћ.
ПРИНЦИПИ ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ ЕКСТРЕМИТЕТА
У стање мировања ставља се повређени део руке или ноге и два суседна зглоба. Нога се имобилише у испруженом положају (Повређени мора лежати), а рука пресавијена у лакту и приљубљена уз тело. Изузетак су повреде зглобова – ишчашења и зглобни преломи, када сваки покушај кретње у зглобу наилази на отпор и јаку бол. Екстремитет се тада имобилише у положају у којем је и затечен.