Инфаркт је одумирање мањег или већег делића срчаног мишића настало због недовољне исхрањеношћу мишића крвљу. Најчешћи узрок је зачепљење једне од коронарних артерија (крвни судови који снабдевају срчани мишић) крвним угрушком(тромбом). Предуслов за настанак оваквог зачепљења је развијена атеросклероза крвних судова. Развој инфаркта носи опасност од нагле смрти због срчаног застоја. Највећи ризик је у првим сатима од настанка инфаркта.
О атеросклерози…
Атеросклероза је болест артерија са стварањем тзв. атеросклеротских наслага на унутрашњој површини крвног суда. Те наслаге сужавају лумен артерије и потенцијална су подлога за стварање крвног угрушка. Атеросклеротске промене почињу се развијати већ у детињству и полако напредују током живота. Најизраженије су код старих особа, али већина људи има у већој или мањој мери развијену атеросклерозу. Фактори који поспешују њен развој су: повишен ниво липида или масти (холестерол и триглицериди) у крви, повишен крвни притисак, пушење, шећерна болест и стрес.
КАКО ЗАУСТАВИТИ ИЛИ УСПОРИТИ РАЗВОЈ АТЕРОСКЛЕРОЗЕ?
• Здравом исхраном. Важно је ограничити унос масти (поготово животињских), слаткиша и соли.
• Оставити пушење.
• Одржавање телесне масе у границама нормале.
• Редовном физичком активношћу.
• По могућности, избегавањем стреса.
• Контролом крвног притиска, масти и шећера у крви.
• Особе оболеле од хипертензије морају редовно и доследно узимати терапију која ће одржавати притисак у границама нормале.
• Дијабетичари се морају стриктно придржавати свих упутстава о начину живота.
Статистички подаци о узроцима смрти говоре да 1/3 људи умире од последица атеросклерозе, међу којима су и срчани и мождани удар.
КАДА ПОСУМЊАТИ НА ИНФАРКТ?
Нажалост, нема сигурних знакова који би једнозначно указивали на срчани удар. Навешћемо само најчешће симптоме који би требали подстаћи сумњу и подстаћи болесника или околину да затражи лекарску помоћ:
• Бол у грудима. Болесници је често описују као „притисак“ , „стезање“ или као да им неко седи на грудном кошу. Може се ширити у лево (ређе десно) раме и руку, врат, вилицу. Неки болесници осете бол у горњем делу трбуха.
• Бледа и знојем орошена кожа.
• Мучнина и повраћање.
Важно је знати да не морају сви ови симптоми бити присутни. Тако је могућ и инфаркт без болова. Такође, све наведене тегобе могу се јавити и код других, често безазлених болести и стања.
ПОСТУПАК:
1. Болесник мора мировати, најбоље у полуседећем положају. Не дозволите му ходање нити било какво напрезање.
2. Таблету аспирина или Андола од 300 мг уситните и дајте болеснику. Особе које болују од ангине пекторис треба да узму и своју уобичајену терапију – Нитроглицерин под језик.
3. Позовите хитну медицинску помоћ или превезите болесника што пре у болницу.
4. Ако болесник изгуби свест, проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања.