Извор: mojnovisad.com / / Аутор: Биљана Бановић Фотографија: Александар Јовановић/ mojnovisad.com, Pixabay.com, ДЗНС

У ПОСЕТИ ХИТНОЈ ПОМОЋИ: На располагању Новосађанима 24 часа сваког дана у години

Већина нас могућност питања живота или смрти види само на телевизији, док запослени Завода за хитну медицинску помоћ у Новом Саду то доживљавају свакодневно. С обзиром на уобичајено погрешно мишљење које људи имају о радницима хитне помоћи, желели смо да обелоданимо неке уопштене, а често врло незнане информације у вези са овом установом те нам је портпаролка Завода одговорила на неколико питања.

Др Мирјана Бурсаћ нам одмах на почетку разговора објашњава да је новосадски Завод за хитну медицинску помоћ, који је основан 2007. године одвајањем Хитне помоћи од Дома здравља Нови Сад, једина здравствена установа која пружа примарну здравствену заштиту на територији општина Нови Сад и Сремски Карловци те додаје:

– Током 24 часа, сваког дана у години, Завод пружа хитну медицинску помоћ код свих ургентних стања на лицу места и у току превоза пацијента, као и санитетски превоз оболелих и повређених у друге здравствене установе, превоз пацијената на хемодијазилу, дежурства на културним, спортским и другим скуповима и манифестацијама.

Колико лекара, возача, медицинских сестара и техничара ради у Заводу? Колико има екипа и које делове града покривају?

– Стручни кадар у Заводу за хитну медицинску помоћ Нови Сад, на челу са директором др Богданом Живановићем, чине доктори медицине, специјалисти ургентне медицине као и специјалисти других клиничких грана медицине, медицински техничари средње, више и високе стручне спреме са додатном обуком за рад у служби хитне медицинске помоћи, тачније 63 лекара, 85 медицинских техничара, 74 возача те 11 административних и 11 техничких радника. Завод има девет ургентних екипа, односно четири градске и пет приградских које су распоређене на пунктовима у Сремској Каменици, Петроварадину, Каћу, Кисачу и Футогу, као и две амбуланте за ноћно дежурство одраслих, педијатријску ноћну амбуланту, 24-часовни транспорт пацијената и транспорт дијализних пацијената.

Које активности екипе Хитне помоћи морају да обављају?

– Највећи део посла везан је пре свега за теренски рад, али постоји још и Тријажно-дистрибутивни центар 194 (ТДЦ 194), који представља прву карику у ланцу пружања хитне медицинске помоћи, Едукативни центар те Центар за аналитику и статистику и Центар за научно истраживачки рад и међународну сарадњу.
У ТДЦ 194 раде четири особе – лекар и медицински техничар као консултанти, медицински техничар-диспечар за ургентне екипе и медицински техничар-диспечар за транспортне екипе. Консултанти врше тријажу позива по хитности, док диспечари врше дистрибуцију интервенција према ургентним, односно транспортним екипама.
У Едукативном центру врши се обука из прве помоћи за будуће возаче те организовање и спровођење испита, обука запослених у јавном и приватном сектору за пружање прве помоћи са показном вежбом те континуирана едукација запослених у Заводу спровођењем курсева, предавања и стручних састанака.
Центар за аналитику и статистику Завода обавља електронско фактурисање пружених услуга према Фонду као и статистичку обраду података за различите врсте извештаја и друге потребе, док се Центар за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу бави писањем научних радова и разменом искустава и идеја на међународном нивоу – укратко објашњава портпаролка Завода.

Колико километара годишње пређе возило Хитне помоћи?

– Службу санитетског транспорта чине диспечер, возачи и медицински техничари, чија делатност се заснива на превозу слабо покретних и непокретних пацијената. У току године возила транспортне служба Завода прелазе преко 500.000 км, колико пређу и ургентне екипе, те наша возила пређу преко 1.000.000 км на годишњем нивоу.

Најчешћа стања због којих се пацијенти јављају Хитној помоћи?

– Најучесталији дијагностички проблеми при тријажи позива су из области кардиологије (18,4%), пулмологије (14,2%) и неурологије (8,2%) – истиче др Бурсаћ.

Табела редова хитности новосадске Хитне помоћи – кликните на слику за вишу резолуцију

Шта Завод предузима да време доласка екипе до пацијента у свим деловима града буде што краће и ефикасније?

– У претходне четири године, захваљујући великом разумевању и интересовању Градске управе и Градског секретеријата за здравство, као и директору Завода, у потпуности је обновљен возни парк Завода. Набављена је најсавременија опрема за збрињавање оболелих и повређених као што су дефибрилатори, аспиратори, ЕКГ апарати, реновирани су сви постојећи објекти Завода, а отворена су и два нова пункта у Сремској Каменици и Сланој бари. Такође, током ове године започета је и изградња нове зграде Завода по угледу на најсавременије европске центре ургентне медицине. Поред наведеног, Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад наставља да се развија кроз унапређење квалитета рада запослених кроз континуиране едукације и реевалуације, набавку најсавременије медицинске опреме, као и праћење најсавременијих достигнућа из области прехоспиталне ургентне медицине – каже др Мирјана Бурсаћ.

Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад учествује у различитим пројектима. Можете ли нас подсетити на неке од значајнијих?

– Током претходних година Завод, заједно са Градом Новим Садом а у сарадњи са ПУ „Радосно детињство“, спровео је пројекат „И мале руке могу пуно да помогну“, приликом ког је покушано да на мало другачији начин, кроз игру и забаву, деца предшколског узраста науче како и када позвати Хитну помоћ. Приказана им је и тренажна лутка на којој су вежбали масажу срца, а могли су да виде и како изгледа амбулантно возило и шта се све у њему налази. Такође, спроведен је и пројекат “Нови Сад – АЕД град” како би и лаици могли указати помоћ особи код које је дошко до изненадног срчаног застоја до стизања лекарске екипе Хитне помоћи. Аутоматски екстерни дефибрилатори су од 2009. године постављени на 15 локација у граду, и то на купалишту Штранд, Спенсу, железничкој станици, суду, Лиманској и Футошкој пијаци, градској кући, Факултету техничких наука и Медицинском факултету, на згради “Информатике” и “Културног центра”, градском гробљу, стадиону „Карађорђе“, Заводу за здравствену заштиту студената и у луци Нови Сад.

АЕД су постављене, али знају ли грађани да их користе?

– Сарадњом запослених у ТДЦ 194 и Едукативном центру континуирано се врши екудација лаика када и како назвати број 194, као и да тада смирено, јасно и концизно одговоре на питања диспечера. Важно је да кажу име и презиме, одакле зову, да наведу тачну адресу, број телефона са ког зову, објасне шта се догодило и коме је потребна помоћ, као и сва друга питања од значаја за што квалитетније указивање хитне медицинске помоћи.

Текст: Биљана Бановић
Фото: Александар Јовановић, Цвета Мајтановић, Пиџабаy.цом, Дом здравља Нови Сад

Преузето са портала www.mojnovisad.com