Многе супстанце које користимо у свакодневном животу и раду су отровне. Разна средства за прање, чишћење, разређивачи, боје, лакови, пестициди, деривати нафте, лекови и др представљају потенцијалну опасност, посебно за децу.
Отров може ући у организам на три начина:
- гутањем,
- удисањем и
- преко коже.
Његова штетност највише зависи о начину уласка и количини. Мала деца су честе жртве тровања, нарочито у узрасту 1-5 година. Томе је крива њихова радозналост, неискуство и склоност да све стављају у уста.
Зато све хемикалије и лекове чувајте ван домашаја деце. Чест разлог тровања одраслих људи, поготово алкохоличара, је држање пестицида и нафтних деривата у стакленим боцама, што доводи до забуне. Зато хемикалије треба држати у оригиналној амбалажи или добро обележене. Да би избегли тровање угљен моноксидом редовно одржавајте димњаке и пећи. Никада не држите упаљен мотор у затвореној гаражи.
Ако дођете у додир са неком материјом за коју не знате да ли је отровна или не, и како поступити, информације можете добити у Центру за контролу тровања у Београду на тел. +381 11 266 11 22; 266 27 55
ЗНАЦИ ТРОВАЊА:
Знаци могу бити врло различити, зависно о врсти отрова, његовој количини и брзини уласка у тело, путевима уласка и индивидуалним особинама организма. Ако се отров прогута, најчешће се јављају мучнина и бол у стомаку, пролив и повраћање. При удисању отровних гасова или пара може доћи до кашља и осећаја гушења. Корозивне материје (киселине и базе) изазивају хемијске опекотине. Ако се такав отров попије, опекотине се виде на уснама и слузокожи уста. Неки отрови изазивају психичке поремећаје, вртоглавицу, главобољу, грчеве појединих мишића или целог тела, неправилан рад срца. Кожа може постати плава, жута или црвена. Тежи случајеви тровања доводе до губитка свести, а потом и до престанка дисања.
ПОСТУПАК С ОСОБОМ КОЈА ЈЕ ПРОГУТАЛА ОТРОВ
• Ако је особа безсвести проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања пазећи да и сами не дођете у додир са отровом (користите газу при вештачком дисању)
• Особу без свести која дише окрените у бочни положај.
• Ако је особа при свести, покушајте изазвати повраћање подражавањем корена језика прстом. Наизменичним пијењем топле воде и повраћањем може се испрати желудац.
• НЕ сме се изазивати повраћање код особе која није при пуној свести или која се опире.
• НЕ сме се изазивати повраћање при тровању киселинама, базама, бензином, петролејом, растварачима за боје и средствима која стварају пену.
• Отрована особа треба попити 2-3 кашике медицинског угља (активни угаљ) разређен у чаши воде. Мед. угаљ веже на себе пуно врста отрова и тако спречава њихову ресорпцију у цревима. Требао би бити саставни део кућне апотеке. Не сме се давати код тровања киселинама и базама.
Угљен моноксид
је веома отрован гас који узрокује више смртних случајева него сви остали отрови заједно.
Настаје непотпуним сагоревањем органских материја (дрво, угаљ, гас, бензин и др), када се сагоревање одвија уз недовољну количину кисеоника.
Велику опасност представљају неисправни димњаци и пећи. Угљен моноксида има и у градском гасу и у издувним гасовима аутомобилских мотора. Људи често страдају у затвореним гаражама у којима држе упаљен мотор, у купатилима са гасним грејачем воде (бојлером) и због истицања гаса у стану. Тровања се догађају и кад издувни гасови продиру у кабину возила због неисправности издувних цеви или кроз вентилациони систем док возило стоји у колони.
Угљен моноксид је гас без мириса и боје.
Не може се осетити па га то чини још опаснијим. Каже се да је угљен моноксид „подмукли убица“ јер убија без упозорења. Доводи до слабости и парализе читавог тела тако да отрована особа, када схвати да нешто није у реду, није више способна сконити се из контаминиране зоне.
Остали знакови тровања су: главобоља, вртоглавица, зујање у ушима, поремећаји вида, ментална конфузија, мучнина, повраћање, пролив и светлоцрвена боја коже. Врло брзо долази до губитка свести и смрти.
При дужем удисању малих количина угљен-моноксида (хронично тровање) јављају се главобоља, вртоглавица, умор, поспаност и физичка слабост.
ПОСТУПАК:
1. Док улазите у контаминирану просторију, задржите дах да не бисте и сами страдали. Отворите прозор и изнесите отрованог што пре ван тог простора.
2. Ако је отрована особа без свести проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања.
3. Особу без свести особу која дише окрените у бочни положај.