АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Инфекције дисајних путева (респираторне инфекције) сигурно су најчешће заразне болести и један од водећих разлога одласка лекару. Посебно су честе инфекције горњих дисајних путева, а као најчешће међу њима убрајамо прехладу и грип.

ПРЕХЛАДА

Са првим хладним данима број оболелих од акутних респираторних инфекција се значајно повећава. Прехлада или назеб (ринитис) је акутна инфективна болест вирусног порекла. То је вирусна инфекција која се брзо шири међу људима, посебно међу децом. Најчешћи симптоми ове вирусне инфекције су цурење носа, кијање, ретко са општим симптомима инфекције. Секрет из носа је воденаст, а касније постаје слузав. Могу се јавити и умор, главобоља, лако повишена телесна температура (од 37 * Ц до 38*Ц). Болест обично траје око недељу дана, углавном је са добром прогнозом, ако се не компликује бактеријском инфекцијом. Симптоми се постепено смирују.
Прехлада је углавном сезонског карактера. Због пада имунитета иста особа може оболети више пута годишње. Вирус се преноси међу људима директним контактом (кашљањем, кијањем, руковањем, љубљењем). Инкубација (период без симптома болести) је кратка и траје 2-3 дана.
Ефикасан лек против прехладе не постоки. Јачање имунитета је најефикаснија превентивна мера. Лечење је симптоматско и користе се лекови за смањење повишене температуре, против главобоље, локални деконгестиви за нос у виду капи или спреја. Мировање, адекватно облачење у односу на спољну температуру, исхрана богата витаминима и минералима, редовно проветравање просторије, физичка активност и боравак на свежем ваздуху и квалитетан сан су мере које доприносе јачању имунитета и представљају заштиту од прехладе.

ГРИП

Грип или инфлуенца је веома заразна болест која у односу на прехладу има израженије симптоме и дуже траје. Њу карактерише тешко опште стање оболелог праћено повишеном телесном температуром, главобољом, боловима у мишићима, боловима у грлу и кашљем. Могу се јавити и мучнина, повраћање и пролив, посебно код деце. Симптоми се обично повлаче после 2 до 7 дана.
Грип је вирусна инфекција која се преноси капљичним путем. У току великих епидемија долази до тешких клиничких слика, посебно код старијих људи и особа са хроничним обољењима срца,плућа,бубрега,малигних болести и свих осталих стања која су праћена слабијим имунитетом.
У већини случајева повишена температура и остали знаци болести почињу да попуштају већ после 2-3 дана,а малаксалост и слабост могу да трају и дуже.
Грип може да буде праћен великим бројем компликација,јер се на вирусну инфекцију респираторног тракта често надовезују и секундарне бактеријске инфекције.Најчешће су упала средњег ува,упала синуса и упала плућа.Благовремена употреба антибиотика за лечење бактеријских компликација у већини случајева резултира добрим исходом,тј.оздрављењем.
Лечење је симптоматско,а ту спадају лекови који снижавају повишену телесну температуру(антипиретике) и лекови за смиривање кашља.
Превенција подразумева едукацију становништва о одржавању личне хигијене,имунизацији вакцином која обезбеђује заштиту од инфекције код 70-80% оболелих особа,док вакцинација старијих особа може да буде ефикасна у превенцији болести,али и редикује тежину клиничке слике и могућност компликација.
С обзиром да не постоји конкретна терапија против грипа,најефикаснија је превенција:редовно прање руку,избегавати оболеле од акутних респираторних инфекција,употребљавати храну богату витаминима и минералима,пити доста течности(топли напици,лимунада), проветравати просторије,мировати и редовно и квалитетно спавати.